Multiplicity 1996, Harold RamisZa uspjesan seks sa zenskom koja te ionako vec ceka u krevetu danastrebas urotnicki plan i hiperaktivne specijalne efekte |
Filmski dnevnik MARCELA STEFANCICA jr. [34]
|
|
Svi vrlo dobro znamo kako opsceno skupe su danas filmske zvijezde. Zato ne iznenadjuje sto pokusavaju iz njih izvuci sto vise, maksimum, zar ne, zelim reci, samorazumljivo je da pokusavaju potom zvijezdu u svojem filmu zgurati doslovno u svaki prizor. Eh, ne samo u svaku scenu, vec u svaki kadar. Film Cetiri muskarca i jedna zena, kaoticna, burleskna farsa, taj koncept gura do ekstrema, hja, ravno do ekscesa. Jer, zasto bi imali zvijezdu koju su skupo platili i koja ce na kraju krajeva sam film i prodati samo u svakom kadru, ako ga u svakom kadru mozes pomnoziti s cetiri? Hej, zasto bi u istom kadru imali samo jednog Michaela Keatona ako ih mozes imati cetiri? Za iste novce, dodajte samo jos par specijalnih efekata digitalnih trikova i dvostrukih ekspozicija.
Keaton je gradjevinski inzenjer, radoholik, koji se po diktatu svog sefa udarnicki unistava zbog ljubavi prema svom poslu, dok, medjutim, njegov obiteljski zivot zato trpi, osobito njegova ljupka zenica, glumi ju Andie MacDowell, koja misli da bi morao sa svojom uzor djecicom - u vlastitoj kucici u predgradju - provoditi vise vremena. A on i kad dodje kuci razmislja samo o tome kako da se vrati na posao! A tko danas zeli imati oboje, i obitelj i posao, mora sklopiti pakt s Djavlom, koji ovoga puta dodje u liku genetskog inzinjera, vidljivo diabolicnog Harrisa Yulina koji kloniranjem napravi Keatonovu kopiju. Keatona ne mozes razlikovati od Keatona. Sad jedan Keaton moze biti na poslu a drugi doma. Zato sto glavni izum korporativnog kapitalizma nije posao vec slobodno vrijeme i razonoda, Keatonu treba jos jedna kopija: jedan Keaton ce kuhati, drugi raditi, treci igrati golf i jedriti. Kucno pravilo br. 1: sa zenom spava samo on! I potom dodje jos cetvrti, prilicno defektni, ocito retardirani Keaton, sto uopce nije cudno: sklonirali ga naime nisu prema originalu, samom Keatonu, vec na osnovu prve kopije. Ergo: kopije su losije jer original mogu skinuti samo do neke mjere. A s druge strane i prva kopija, sklonirana prema originalu, je u odnosu na sam original inferiorna, sto znaci da je vec sam original u nekom smislu inferioran, huh, kloniran. Ili preciznije, nije rijec o tome da bi kopije tu bile slicnije originalu nego sto je original slican samome sebi, vec tome da je sam original tek kopija samoga sebe.
Film Cetiri muskarca i zena nije naime nista drugoga do moralka o suvremenom "malom" covjeku koji uziva u tome da ga kopiraju, hja, tocno u tome da je svima slican. Ekscentricnosti, opsesije nisu za njega. I sada se konacno upitajte: zasto se tip uopce poduhvati kloniranja, multiplicity, da, zasto se doslovno raspadne u multiplu licnost? Da bi zadovoljio zensku, ili preciznije - jer se nadje pred zenskom koju mora zadovoljiti. Znaci, seks je postao, u tim represivnim, puritanskim, protivstresnim, kopisticnim, regresivnim, kontra-aidsovskim vremenima prava logisticna mora. Za uspjesan seks sa zenskom koja te i tako vec ceka u krevetu, danas ti je potreban konspirativni plan, interaktivni multiplicity i hiperaktivni specijalni efekti. Na kraju, kad Keaton jedne veceri legne u krevet k svojoj zeni, ustanovi da je zapravo vec tamo! Svi smo isti. Oh, i preljub je tek samo jos kontrolirani uzitak. Kamogod ide, uvijek ustanovi da je vec i tako i tako tamo.
I konacno odahne.