Eto mene sa impresijama:

Pocinjem sa 24. decembrom, kada su mi kontramitingasi pomogli da dostojno proslavim Badnji dan i svoj rodjendan (usput: jesi li znao da sam dete Jozefa i Marije? pa ti sad vidi).

Bio sam na ulici od 11.30 pa do kraja. Bilo je na momente vrlo blizu eksploziji i opstoj makljazi. Bilo nas je jako puno i bili smo uzasno besni. Ja sam se toliko drao, da sam skoro izgubio glas, a da nije bilo tol'ko ladno, mislim da bi ljudi skidali i cipele i bacali na one prestravljene jadnike, koji su se tu nasli, znam za neke koji su se sakrivali ispod bine od kise jaja, petardi i ostalih sitnih i krupnijih letecih objekata. Jedna grupica, mozda 200-300 glava ne znajuci gde ide pokusala je na Terazije da dodje Kolarcevom. Nas nekoliko hiljada se okrenulo prema njima i krenulo uz potpuno unisoni: Ajmo, ajde svi u napad (uzasno smo se uvezbali ovih dana).

Meni se steglo srce, a moz' misliti one nesretnike. Samo su smrvljeni transparenti ostali, a od njih ni traga. Sturnuli, eto. Inace ljudi su ih presretali celim putem i pitali ih gde idu, pa zasto, pa znaju li oni..., psovali ih, zvizdali, bacali na njih svasta... Tek pred sam pocetak mitinga umesali se specijalci, odvojili nas od Terazija, bio sam skroz na kraju, mozda 2 m od kordona koji nas je potiskivao, svi su bili maksimalno kul, nikakvog guranja ili provokacije, ali je svet bio jos uvek vrlo napaljen, moglo je biti svasta, pa je obezbedjenje Zajedno (sve pohvale i inace), pocelo da vice: Setnja, Setnja i usmerava ljude u pravcu suprotnom od kontramitinga, kao da je svima laknulo, znali smo vec za pucanje u Knez Mihajlovoj, i bila je to jedna od najlepsih setnji uopste. Svet na demonstracijama je u stvari vrlo pitom, disciplinovan, a beskrajno duhovit, vecini stvarno nije do nasilja. Naravno ima i klinaca, koje ne mozes smiriti, i onih koji bi da provociraju, i ravnogoraca i monarhista, ali jaaako malo u odnosu na veliku vecinu normalnih gradjana (Bogami, nisam verovao da u Beogradu jos uvek zivi toliko pristojnog, lepog i duhovitog sveta).

Na kraju je bilo malo carki sa policijom, ali nista toliko ozbiljno kao 27-og.

Po secanju cu ti citirati demanti koji su mestani Bumbureka i Zitista poslali u nezavisnu Demokratiju posle njihovog izvestavanja o tom danu.

"Nije istina da su najvise batina dobili Pozarevljani i Leskovcani, najvise smo dobili mi, a celnik SPS-a iz Bumbureka Zika Zivkovic zvani Zljuna, ne samo sto su ga tukli, nego su ga i ucili da pliva u nekoj od beogradskih fontana".

To se desi kad zakazes placeni miting na mestu i u vreme gde se svojevoljno vec mesec dana okuplja po sto hiljada ljudi. Njemu na dusu i savest.

Kako god, meni je taj dan ipak ostao nekako gorak. Uz sve polupijane, zapenusane i ine face, video sam ipak suvise izmucenih, ispijenih, istinski zaprepascenih i duboko razocaranih lica.

Posle tog dana si je studentsko obezbedjenje napravilo kartonske stitove, specijalci su poceli da cuvaju kolovoze, pa ondak i trotoare, da bi 27-og sto u civilu sto u uniformama na kraju mitinga i "igara sa semaforom" prebili sve sto se naslo u blizini.

I to se stoicki, nadam se ne i bez pravnih posledica po batinase, podnelo, da bi se 31. skupila nevidjena kolicina setaca, da zajedno proslavi Novu. Svi, koji smo bili (a ne znam ko nije) kazu da je bilo nezaboravno. Fakat je, da ti se to desi samo jednom u zivotu. Mogu sledece Nove godine biti sto puta lepse nego na Trafalgaru, ali taj vajb i energija stotina hiljada ljudi koji su vec vise od mesec dana, po snegu, kisi, ledu, hladnoci svakog dana zajedno setali, a te noci uz Novu proslavili i svoju (sta god da se desi, ipak) pobedu nad strahom, nece se ponoviti.

Ja ti to ne mogu opisati, tu guzvu, tu buku, prangijanje, posluzenja, vatromete, maske, sampanjce, grljenje... Sta god da napisem bice sladunjavo, ali evo: Mozes li zamisliti da se za Novu skupi par stotina hiljada Srba, a da nema ni jednog pistolja da opali u vazduh? Ne mozes da zamislis, eto vidis. Posto smo svi bili u nekim manjim grupicama, a guzva nevidjena, pravili smo zmije drzeci se za ruke i vijugali kroz masu vicuci: Brze pruge Srbije...

Tako ti je to bilo... a u dva dok smo odlazili u Gradjanski savez, pa dalje kod Milete Prodanovica kuci, kolone ljudi su jos uvek peske stizale na trg iz udaljenih delova grada.

Posle Nove godine su nas kordonima opet zatvorili na Trg i Knez Mihajlovu, do juce, jer je Vuk duhovitim govorom (da, da, i to biva) zakazao setnju automobilima. Ja sam malo zakasnio, morao sam da kupim benzin, pa sam nesretan morao da stanem vec iznad Slavije. U gradu se napravio nevidjen kermes. Sta su sve ljudi smislili, hiljade "sudara", pokvarenih automobila, puklih guma, praznih kanti sa gorivom, parola na automobilima, a svi veseli, a saobracajaca ni otkuda. Samo sede u autobusima. I puse. Misle se kako da pomognu sirotim soferima. Ipak je ostalo puno mesta za jednu dooobru setnju po sitnoj kisici, preskacuci pokvarene automobilcice na daljinsko vodjenje, koji su nespretnoscu njihovih vlasnika (valjda ih dugo nisu vozili) skroz zakrcili saobracaj.

Danas se ide ka Hramu Sv. Save, da se pali Badnjak, ali ja necu ici, ja sam voskreso pre dve nedelje.

Voli vas i zeli sve naj,

Borut